Završen je kup Beograda održan u hali sportova u subotu, 26. 04.2014. Pustili smo da 2 dana prođe ne bi li, nakon pauze bili bar malo manje ogorčeni na katastrofalno suđenje. Međutim duboka rezigniranost i dalje je tu… opšte prisutna u našem klubu. Zašto? Pa zato što se takmičenje odvijalo na 3 borilišta, a mi smo oštećivani na sva 3 i to u najbitnijim mečevima (finala: Ličina Dragan, Marić Andrija, Nteros Anastasios, Kojović Natalija, Vasović Andrijana, ponovo Ličina Dragan, polufinale: Popadić Mateja, Kotarac Sanja), a nije prvi put ovo se dešava već „ko zna koje“ takmičenje po redu „ko zna koja“ godina po redu i svaki put na našu štetu. Zašto se protivnicima sude nepostojeći poeni koji ne ispunjavaju ni tri od šest uslova (dobru formu, sportski stav, snažnu primenu, svesnost, pravovremenost i korektnu distancu) na osnovu kojih mogu da budu dosudjeni. Zašto se od nas traži perfekcionizam, a od protivnicika ne?! Da li je moguće da se protivnicima koji okrenu glavu u stranu dok zadaju udarac to dosudi kao poen, da li je moguće da se očigledan promašaj kada ruka proleti pored glave do lakta to okarakteriše kao poen tehnika za protivnika, da li je moguće da takmičaru koji nije pokušao nijedan napad u toku borbe, koji je opominjan za neaktivnost, koji se povlačio u toku borbe i dobijao kazne za izlazak iz borilišta bude dodeljena pobeda na kraju meča na preglasavanje sudija („bio je aktivniji“ kaže jedan od sudija meča), da li je moguće da se našem takmičaru ne dozvoli 1 minut pauze, koji mu po pravilima pripada između polufinalne i finalne borbe, da li je moguće se našim takmičarima ne sudi 3 poena nakon bacanja u finalu, već da protivnik ne bi izgubio sude mu kaznu za držanje našeg takmičara, da li je moguće da se nijedan korektan udarac od naše Kotarac Sanje u borbi u pojedinačnoj kategoriji ne sudi kao poen, a protivnici sve (kako god i gde god „baci“ ruku ili nogu), kako je moguće kada na semaforu u finalu stoji 1. sekunda do kraja meča, nakon što glavni sudija kaže HAJIME, istog trenutka se prekida borba i našem takmičaru dodeljuje kazna za izbegavanje borbe i diskvalifikacija!!! Kako i koliko (1. sekunda do kraja meča) je to naš takmičar mogao da izbegava borbu?! Da li je moguće da se suđenjem još uvek bave neke sudije, koje nekoliko meseci unazad (neki i par godina unazad) nisu dosudili niti jedan jedini poen za bilo kog takmičara iz karate kluba „Samuraj“. To ne može biti slučajno! Znamo da dominiramo već godinama na nivou Beograda i Srbije u kategoriji borbi (posebno od pionira do mlađih seniora) , i da to već počinje da smeta nekim ljudima, koji više ne znaju kako da se izbore sa tim. Ali ne možete na ovaj način… NE, NIKAKO! Nađite drugi (sportski način), kako da dokažete da ste dobri treneri i stručnjaci u karate sportu. Znamo da je to teško ako su „večno“ drugi, treći… Ko je to rešio da nas nesportski ošteti i u udalji od najsjajnijih odličja. Mi iz karate kluba „Samuraj“ sve više uviđamo da nekom žestoko smetamo, i da ne bira sredstva da nas natera da odustanemo, promenimo savez, pomirimo se da su medalje nekima namenjene i pre početka turnira bez obzira kako ti „favoriti“ radili na istom. Ali gospodo ne shvatate jednu stvar, a to je da nas cela ova situacija samo jača i da ćemo na svakom narednom turniru biti spremniji da pobedimo: i oponente i neobjektivno suđenje. Potrudićemo se da nađemo neke snimke koji dokazuju gore navedeno (ako nam da BKS), pa ćemo objaviti na našem sajtu. Ako naš matični savez ne stane iza nas, i ne pokuša da nas zaštiti od očigledne nepravde, tu su mediji. Napravićemo konferenciju za štampu i TV pa neka javnost sazna sa kakvim se problemima mi borimo godinama.
Rezultate sa turnira ćemo naknadno objaviti, jer smo još uvek pod snažnim utiskom zbog dešavanja na kupu Beograda.
Sportski vas pozdravljamo i pozivamo sve takmičare da navale još žešće na treninzima, da natope svoja kimona znojem, da probude inat u sebi, da ne dozvole lošijem da pobedi, jer su rezultati sa turnira jedino merilo takmičarske vrednosti!
